Moderno poslovanje često zahteva pomoć poslovnih banka. Retke su firme koje se finansiraju isključivo iz sopstvenih izvora finansiranja. Razumevanje bankarskog poslovanja, procesa odobrenja kredita i ponude bankarskih proizvoda na tržištu su učestali problemi sa kojim se privredni subjekti susreću u svom poslovanju.
Koji bankarski proizvodi postoje? Koji odgovara našim potrebama? Koji pokazatelji utiču na bolji kreditni rejting? Kako da tumačimo cenu bankarskih proizvoda (šta je nominalna a šta efektivna kamatna stopa, koji su skriveni troškovi odobrenja kredita…)? Za koju banku da se opredelimo? Zašto banka traži toliko papirologije i odgovora na pitanja o našem poslovanju? Ovo su samo neka od najčešćih pitanja sa kojima se susreću privrednici kada se nalaze pred odlukom koji bankarski proizvod da izaberu.
Koji bankarski proizvodi postoje?
Prva asocijacija na bankarski proizvod je kratkoročni i dugoročni kredit sa mesečnim anuitetima (ratama). Osim anuitetnih, jedan od najpopularnijih kredita je svakako i Revolving. Revolving je bankarski proizvod koji se godišnje obnavlja i koji ne uključuje mesečne anuitete Kad povučete sredstva iz revolvinga pa dok ih ne vratite (glavnicu), vi plaćate samo kamatu. Ovo je jako zgodno kod firmi koje imaju duže rokove plaćanja od svojih kupaca pa im ovaj bankarski proizvod pomaže da ne ugroze likvidnost dok čekaju uplatu. Auitetni krediti se preporučuju u slučaju finansiranja određene investicije za koju postoji jasan plan isplativosti. Kod ovih kredita je bitna stavka Grejs period. Grejs period je period u kojem vam glavnica miruje i tokom kojeg vam teče samo kamata. Banke obično odobravaju 3 do 6 meseci Grejsa pa u skladu sa tim treba da planirate svoje finansiranje. Osnovno pravilo banaka kod finansiranja klijenata je da se ulaganje u osnovna sredstva finansiraju iz dugoročnih izvora finansiranja pošto se postepeno unovčavaju dok se ulaganje u obrtna sredstva finansira iz kratkoročnih izvora. Jedan od najboljih kreditnih proizvoda jeste okvirna kreditna linija. U okviru okvirne kreditne linije, možete da ugovorite više vrsta bankarskih proizvoda (kratkoročnog ili dugovočnog anuitetng kredita, garancije, revolvinga…). Ovaj proizvod banke odobravaju uglavnom samo firmama sa visokim kreditnim rejtinog. Velika prednost ovog bankarskog proizvoda je fleksibilnost u okviru koje možete lakše operativno da sprovodite svoje poslovne planove.
Koji pokazatelji utiču na bolji kreditni rejting?
Privredni subjekti treba na vreme da grade svoj kreditni rejting kako bi shodno svojim potrebama uspeli da sprovedu svoje poslovne planove u delo i obezbede izvore finansiranja. Firme koje se trenutno finansiraju iz sopstvenih izvora finansiranja, trebalo bi da koriste bar neki kreditni proizvod. Na taj način kreiraju kreditnu istoriju koja je jako bitna kod analize kreditne sposobnosti od strane banaka kad vam se javi potreba za zaduživanjem. Takođe, jedan od korisnih saveta za poboljšanje kreditnog rejtinga je konverzija (dokapitalizacija) neraspoređene dobiti iz ranijih godina u osnovni kapital. Data transakcija podrazumeva veliku sigurnost bankama da ovim prenosom obezbedite dodatnu likvidnost, jer se odričete isplaćivanja dobiti i izvlačenja novca iz firme za deo koji se prenese u osnovni kapital. Postoji i opcija u kojoj se u ugovoru o kreditu obavežete da nećete isplaćivati dobit u određenom vremenskom periodu.
Većina privrednih subjekata u Srbiji ne poseduje imovinu koja bi mogla biti predmet hipoteke pri uzimanju bankarskog kredita i čime bi znatno olakšali pristup ovom izvoru finansiranja. Ukoliko privredni subjekt ne poseduje fizičku imovinu, trebao bi da se posveti građenju kreditne istorije ili da pronađe alternativna sredstva obezbeđenja. Jedno od najpopularnijih alternativnih sredstava obezbeđenja je zaloga potraživanja od kupaca. Opcija za koju se banka uvek opredeljuje je uzimanje menica firme i ličnih menica vlasnika. Ukoliko su samo menice sredstvo obezbeđenja, treba znati kojim bankama se obratiti i potencijalno izbeći davanje ličnih menica, kako bi kompletan rizik preneli samo na imovinu firme, a ne i na svoju ličnu.
Koju banku da izaberem?
Svaka banka ima svoju poslovnu logiku (sferu poslovanja) i na svoj način tumači kreditni rejting, zato treba znati kojoj banci se obraćamo za koju vrstu poslovne potrebe. Neke banke su fokusirane na finansiranje poljoprivrede ili na IT industriju, pojedine banke su posvećene velikim pravnim licima, dok su druge orijentisane samo na mikro i mala pravna lica itd. Vremenski period postojanja firme je bitan činilac, jer većina banaka ne uzima u obzir firme koje posluju manje od 2 godine ili imaju manje od 2 predata finansijska izveštaja. Ako ne ispunjavate dati kriterijum, treba da se se obratite bankama koje imaju zaseban sektor za startup klijente (firme do 2 godine postojanja). U ovom slučaju je procedura odobrenja malo duža, ali postoji mogućnost dobijanja neophodnih sredstava i podrške u ranom periodu razvoja firme.
Kako da tumačim i uporedim cenu bankarskih proizvoda?
Kada kreditni savetnici pričaju o kamatnim stopama oni obično govore o nominalnoj kamatnoj stopi. Kamatna stopa na koju treba da obratite pažnju jeste efektivna kamatna stopa (EKS). Efektivna kamatna stopa je finalna cena bankarskog kredita sa svim pripadajućim troškovima (nominalnom kamatom, troškovima obrade kredita, troškom aktivacije linije…). Što se tiče cena bankarskih proizvoda one variraju. Sa bankama treba da se pregovara kao sa redovnim kupcima ili dobavljačima. Dešava se da velike banke zanemare svoje klijente koji vode poslovanje samo preko njih, misleći da nećete tražiti ponude drugih banka pa vam daju nepovoljnije cene bankarskih usluga. Nebrojano puta smo učestvovali u pregovorima kada su banke davale mnogo bolje uslove kad su videle ponude drugih banka. Prave informacije i kontakti će vam obezbediti bolje tržišne uslove i adekvatniji bankarski proizvod. Budite svesni da su svi aspekti podložni pregovorima sa bankom od nominalne kamate, naknade za prevremeno vraćanje, troška odobravanja kredita pa do kursa za povlačenje/vraćanje kredita.
Odgovornost se isplati
Banke cene urednost računovodstvene evidencije. Kreditni savetnici prilikom obrade kreditnih zahteva traže obimnu računovodstvenu evidenciju (kartice kupaca, dobavljača, datih/primljenih avansa, bruto bilans, registar osnovnih sredstava…). Sa preglednijom računovodstvenom evidencijom lakše ćete razjasniti poslovne promene i trendove kreditnom savetniku. Obratite pažnju na pripremu tražene dokumentacije i evidencije kako bi ubrzali i olakšali proces odobrenja kreditnog zahteva. Nedostavljanjem ažurne i uredne dokumentacije, produžavate ceo proces odobravanja i imate osećaj da banka konstantno traži dodatnu dokumentaciju. Kako biste to predupredili, informišite se na vreme šta vam je sve od dokumentacije potrebno i dostavite je na vreme, a vaša banka će i to umeti da ceni, jer odgornost se zaista isplati.
Ukoliko vam je potrebna naša pomoć pri selekciji odgovarajućeg bankarskog proizvoda, odabiru banke ili prikupljanju i analizi ponuda poslovnih banka, slobodno nas kontaktirajte na office@findev.rs
